Ako ste pročitali brdo knjiga o vaspitanju I disciplini dece a još uvek imate dileme

  • Koliko vaše vaspitanje dece funkcioniše po principu kazni I nagrada?

  • Koliko vaša deca imaju samopouzdanja?

  • Da li želite u svakom momentu da znate šta se dešava sa njihovim životima?

  • Želite li da vaše dete radi ono što ste mu rekli ili da prvo razume zašto je to bitno?

Ako ste pročitali brdo knjiga o vaspitanju I disciplini dece a još uvek imate dileme, ako I vas muče neka od ovih pitanja onda vam preporučujmo da pažljivo pročitate tekst o vaspitanju u 21. veku koji je napisala majka blizanaca, Elizabeth Bastos.

Kao majka dvoje blizanaca, pročitala sam sve knjige o disciplini, i shvatila da sve govore o istoj ideji: Kontrola i upravljanje decom. To je kontradiktorno: Svi mi želimo da podižemo decu koja će postati samostalna, hrabra, saosećajna i pametna kada odrastu, slobodni ljudi i lideri, ali disciplina I metodi vaspitanja u kući I školi su iz doba industrijske revolucije. Sistem kontrole kroz kazne I nagrade je vrlo prisutan i ako jednostavno radiš ono što ti je rečeno, možeš imati koristi. Iako to može izgledati kao besprekorno ponašanje, podizanje dece po tom sistemu može biti vrlo opasno.

Zašto je bitno da dete ima jaku volju danas?

 

Caucasian boy flexing muscles

Živimo u 21. veku, dobu novih kulturoloških ratova, inovacija, terorizma, fundamentalizma, uzdizanja nove kreativne klase, klimatskih promena, povećanja nejednakosti, globalizacije I poremećaja u visokom obrazovanju. Štap I šargarepa ne uče decu kako da razmišljaju, kako da se angažuju I odnose prema tim velikim pitanjima ili kako da postanu moralno sofisticirani ljudi. Ako želimo da podignemo ljude koji će biti spremni da se nose sa tim preprekama, potreban nam je potpuno novi pristup I način razmišljanja.

Trenutno čitam knjigu “Beyond discipline” od Alfie Kohn-a koji propagira zajednicu. On piše da moramo verovati jedni u druge u našem domu, noseći se sa svim onim što to predstavlja, da moramo živeti I učiti zajedno, nositi se zajedno sa konfliktima I vežbati veštine rešavanja konflikata. On tvrdi da su ta iskustva važnija od liste pravila I uputstava.

Moje pravilo – “Stavi prljav veš u korpu!”, je bilo poštovano samo ponekad sa polovičnom uspešnošću.

Zamenila sam pravila za pristup kome treba više vremena, sa smislenim diskusijama o tome kako ćemo (ako hoćemo I zašto) održavati naš veš čistim. Onako kako Kohn sugeriše “Uključila sam decu!”

Haotično!

Ali takođe vrlo interesantno.

Moja deca po prvi put misle, raspravljaju, hvataju se u koštac sa problemima I pokušavaju da naprave efikasne sisteme za rešenja. Što je sjajno, ja to radim sa njima a ne za njih. Posle dosta godina izvršavanja onoga što im neko drugi kaže I nazivanja “dobrima” zato što su mi se povinovali, posle nedovoljnog zastupanja svojih ideja I ne samostalnog razmišljanja, moja deca kažu:”Mamaaa, kako da budemo dobri da bi dobili kolače?” a ja im kažem:”Kolače, nagrada je kontrola kroz zavođenje a mama ne želi više to da radi. Hajde da napravimo kolače zajedno!” A oni će:”Hoćeš da nam proveriš domaći?” Ja:”A zašto je domaći bitan?” Šta mislite? Da li se svi slažemo oko domaćeg? Šta u stvari znači imati urađen domaći? Kako znate da ste uradili domaći?” Oni počnu da češu njihove male glavice I da razmišljaju.

Da li moramo da sredimo našu sobu?”, pitaju me gurkajući se laktovima. Pre sam bila tiranin, prava aždaja kada je u pitanju čistoća njihove sobe. Posle sam se zapitala “Zašto?” a odgovor je bio “Zato što ja tako kažem!” što je šuplje iz perspektive nekoga ko afirmiše ličnu inicijativu I rešavanje problema kao pristup u vaspitavanju dece.

Sada na to pitanje ja odgovaram:”Odlično pitanje, hajde da pozovemo ostale članove I da prodiskutujemo!” , tako I uradimo a oni na kraju odluče da je bitno srediti sobu jer vole da znaju gde im je koja igračka.

Moja diktatura je gotova!

Porodica diskusija

Nisam se dobro osećala dok sam glumila šefa, vođu, kao što mnoge knjige tvrde da je upravo uloga roditelja. Uvek sam se osećala nepošteno dok su me deca gledala kao najmudriju I najsnažniju, doktora za loše ponašanje koje će imati posledice I dobru vilu sa nagradam I bonbonicama za “dobro” ponašanje

Sada sam slobodna. Mi smo udruženje učenjaka, kao što ste I vi, radim na hrabrosti, nezavisnosti, postajem razmišljajuća I osećajnija osoba. Spremnija da se civilizovanije nosim sa ljudima koji se ne slažu sa mnom, hrvem se intelektualno sa stvarima koja iracionalno opstaju (recimo ćurka za dan zahvalnosti) I otvorenija za za reči I misli moje dece.

Promena u dinamičnosti naše porodice je dramatična. Moja porodica je sada srećnija I toplija. Ja više nisam kraljica “sve moram znati I ispitati” kažnjavajući I nagrađujuči. Mi u stvari slušamo jedni druge, uvežbavamo veštine koje će kasnije deci koristiti u životu dok se budu nosili sa teškim problemima koji zahtevaju promišljanje.

Tako je, izgradnja voljene zajednice zahteva mnogo više vremena I mnogo je više haosa ali je takođe mnogo više aktivnih konflikata I diskusija ali sam ja sada ok sa tim. U stvari ja sve to sada ohrabrujem kao besprekornu pripremu.

Mi želimo da naša deca postanu žitelji budućnosti.

Odustajanje od tradicionalnog načina disciplinovanja je pomerilo moju perspektivu u smislu šta znači biti dobar roditelje danas koji ima ulogu da podigne ljude sutrašnjice.

Ta uloga je daleko od štapa I šargerepe.

Pišite o Vašim utiscima kako bi i druge porodice mogle lakše da se odluče

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Primajte obaveštenje, novosti i akcije o putovanjima za Vašu porodicu Prijavite se na naš newsletter!