Golijski konaci

Kada se za nešto ili nekoga doda reč „svetski“ onda se misli da je to nešto ili ta osoba izvanredna. Od nas Golijski konaci dobijaju reč „svetski“ jer bi ovo mesto preporučili svima.

Golijski konaci

Draško i Jasmina sa svoja dva sina vode imanje Golijski konaci samo tri godine a deluje kao da to rade mnogo duže. Sama priroda Golije je već veličanstvena a oni su uspeli da se uklope savršeno u tu veličanstvenost. Draško je sve kućice/apartmane svojom rukom napravio u kombinaciji drvo i kamen te je vodio računa o svakom detalju što je jasno na prvi pogled. Jasmina se pobrinula za uklapanje detalja poput zavesa, posuđa, cveća, dekoracije… i sve je toliko skladno i toplo da se čovek oseća kao kod svoje kuće.
Sitnice o kojima su vodili računa govore da su razmišljali o porodicama sa decom. Ovde vam bukvalno ništa ne treba jer imate sve:
  • Fen
  • Peškire za lice i telo
  • Peškire za kupanje na bazenu
  • Kompletno posuđe sa escajgom
  • Čaše i šolje
  • Wi Fi na celom imanju i u apartmanima
  • Kvad za vožnju
  • Stoni fudbal
  • Bazen
  • Ležaljke
  • Stolice za sunčanje pored bazena
  • Suncobrane
  • Parking
Pošaljite upit za Golijske konake

a detalj koji nas je oborio sa nogu je sigurnosna rešetka na vrhu strmog stepeništa u našem apartmanu koja se po potrebi, vrlo lako, postavlja ili skida kako bi deca koja spavaju u potkrovlju bila sigurna od pada.

Golijski konaci

Dvorište je prostrano sa velikim travnjakom kroz koga vode kamene staze do svakog od apartmana sa puno detalja, cveća, potočića i male vodenice, kućice na drvetu, vidikovca na vrhu imanja, zastakljenog letnjikovca, klupica… U ograđenom delu dvorišta je par ovaca i dve koze koje su vrlo pitome i mirno pasu a sa desne strane pri vrhu imanja je Draško ozidao mali bazenčić od kamena za pastrmke u koji se uliva izvorska voda a iz njega se preliva u pojilo za ovce i koze, te voda dalje odlazi do rečice. Na tom bazenčići stalno stoji čaša a mi nismo mogli da se napijemo te perfektne vode koja je inače sprovedena do svakog apartmana.

Golijski konaci

Kao i sve na ovom mestu, hrana koju priprema Jasmina je savršena i ponekad nas je bilo sramota koliko smo je pojeli. Domaći hlep, musaka od tikvica, gibanica, sjenički sir i kajmak, domaće kiselo mleko, razne čorbe, uštipci od heljde, sveže sezonske salate, slatko od šumskih jagoda, džem od šljiva, razne poslastice od malina…ma savršentsvo…

Ono što je najbolje od svega je što se na svakom koraku oseća dobrodošlica, opuštenost i jednostavnost života kod ovih ljudi koji su uložili mnogo ljubavi u Golijske konake a kako su nam rekli još nisu ni počeli šta sve planiraju da urade.

Golijski konaci

Dok smo uživali na bazenu, jedna gošća je napravila poređenje Golijskih konaka sa Toskanom rekavši da je Toskana odlična ali bi imala par stvari da doda, na Golijskim konacima nije imala šta da doda jer je sve savršeno.

Golijski konaci se nalaze u selu Komadine i udaljeni su od Ivanjice nekih 14 kilometara a predstavljaju umivenu Srbiju, u punom sjaju, te je naša najtoplija preporuka da ih obavezno posetite ako već niste.

Ivanjica

Ovo ljupko mesto je vrlo simpatično, puno istorije i interesantnih sadržaja. Velo je interesantno da se u Ivanjici održava Nušićijada, kulturni festival koji okuplja različite umetnike i mnogo postioca. Zainteresovani zašto je to tako i u kojoj je vezi Branislav Nušić sa Ivanjicom dobili smo odgovor od Ostoje iz turističkog saveza Ivanjice. Naime, Branislav Nušić je pominjao Ivanjicu u svom delu Gospođa ministarka na vrlo specifičan način. Ministarka, u ljutnji, zetu Čedi preti “bićeš viđen za Ivanjicu”. U to doba, u tu varoš odlazilo se po kazni a ljudi iz ovog mesta su, inspirisani tom rečenicom, organizovali ovaj jednistven festival koji je posle više decenija nedavno ponovo obnovljen i živi.
Golijski konaci
U centru se Ivanjice se nalazi rodna kuća i spomenik Draže Mihajlovića a nedaleko je i kameni most na reci Moravice koji je sagrađe 1906. godine. Ivanjica je takođe poznata po jednoj od prvih hidro elekrana u Kraljevini Jugoslaviji a nedaleko odatle je i restoran koji gleda ne Moravicu sa predivnim sokom od maline kojom ovaj kraj obiluje.
Kako nas priča o Kosovu i ovde prati pronašli smo crkvu Lazaricu koja se nalazi na groblju pored puta od Ivanjice za planinu Javor. Za ovu crkvu je vezana vrlo interesantna priča. Naime, vraćajući se sa boja na Kosovu, Boško Jugović, jedan od 9 braće Jugovića je vodio poraženu vojsku po obodima planina i našavši se u jednom selu pokraj Ivanjice klonu i umre. Selo je nazvano Kosovica po ovom događaju a Boškova majka podiže crkvu u sećanje na sina. Prilikom iskopavanja groba početkom 20. veka, ispod ploče je stvarno pronađen muški skelet, pancirna košulja, srebrni šlem i ostaci barjaka, što govori da je svakako reč o nekom srpskom srednjovekovnom vlastelinu, medjutim pouzdanih podataka da pripadaju Bošku Jugoviću, nema.
 

Manastir Studenica

 Golijski konaci

Ovaj manastir je zadužbina Stefana Nemanje i od Ivanjice je udaljen 41 kilmetar. Mi smo do Studenice došli iz pravca mesta Ušće iz pravca Kraljeva po sređenom asfaltnom putu. Ovaj istorijski i verski spomenik nam je za kratko vreme, prilično detaljno opisao jedan od iskušenika pričajući o ljudima vezanim za ovo mesto preko ikonopisaca, ikona, arhitekture… Mi nećemo opisivati Studenicu jer je sve rečeno ovde, veće ćemo pokušati da opišemo naš doživljaj koji smo osetili boraveći na ovom mestu. Prilazeći velikim zidinama, prvo što se primeti jeste da se radi o spomeniku koji datira iz davnih dana i da je svaki kamen pun hiljadu priča. Dvorište manastira je uređeno i živo a monasi i iskušenici vrlo srdačni i raspoloženi za razgovor. Mi smo proveli vreme sa jednim od njih i raspitivali se o monaškom načinu života želeći da saznamo kako to oni žive i zbog čega su odabrali ovaj nesvakidašnji poziv, ako ga tako možemo nazvati, za današnje vreme. Dobili smo vrlo jednostavne odgovore. Na naše pitanje kako i zašto su se odlučili da se zamonaše, očekujući neki odgovor, poziv od boga, svetlost i sl. dobili smo pitanje:“ A kako ste vi znali da treba da se uzmete, stupite u brak i izrodite ovu decu ili kako je Novak Đoković znao da treba da se bavi tenisom… tako i mi, tražite u žIvotu odgovore na neka pitanja, nađete se u nekim situacijama i na nekim mestima i shvatite da je to što tražite baš na ovom mestu i u veri…“ Bili smo oduševljeni jednostavnošću odgovora dok su klinci netremice gledali o ove mirne ljude za koje mnogi misle da su pobegli od sveta u manstir ali nas je upravo njihovo pitanje upućeno nama razuverilo u to.

Golijski konaci

Bili pravoslavni, katolički, islamski ili neki drugi vernik, vredi posetiti ovakva mesta jer su puna mira, spokoja i neke pitome energije.
Takođe nam je bila vrlo interesantna priča o boji Vizantijsko plavoj, koja je korišćena za oslikavanje pozadine ikona.
U to vreme (1190 godine) je 1 kilogram boje vizantijsko plave koštao jedan kilogram zlata a legenda kaže da je razlog bio zbog korišćenja krvi u smesi. Međutim kako nam je preneo iskušenik boja je toliko koštala zato što se za spravljanje koristio poludragi kamen, Lapis Lazuli koji je i dan danas prilično skup i za koga se veruje da sadrži ogromnu smirenost i ključ je za postizanje duhovnih veština.

Ovaj tekst je deo opisa dvanestodnevnog putovanja pod nazivom „Srbija ti je k’o lepa devojka„. Kliknite na tekst i pogledajte kako smo organizovali našu turu i šta smo sve obišli.

 

Pišite o Vašim utiscima kako bi i druge porodice mogle lakše da se odluče

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Primajte obaveštenje, novosti i akcije o putovanjima za Vašu porodicu Prijavite se na naš newsletter!