Loznica-Bajina Bašta

Do sada smo opisivali etno-sela, komplekse, gradove, banje, prirodne lepote ali trasu? Zašto bi neko uopšte opisivao trasu? E pa zato što je ova toliko lepa da nismo znali kako drugačije ni da je predstavimo nego 114km čistog uživanja pored Drine, to bi Vam ukratko bila vožnja trasom Loznica-Bajina Bašta. A podugačko, e to smo vam u tekstu već sve lepo objasnili. Najveća čar je što za većinu ovih mesta niste sigurno znali, zato uživajte! 

Put Loznica-Bajina Bašta

Ako se iz Vojvodine ili Beograda uputite ka Tari, Zlatiboru ili možda Crnoj Gori i na google map-u ukucate putanju a ona vam ponudi nekoliko opcija? Razmiliste dva puta pre nego što izaberete najbliži put, iako najkomforniji često nije i najlepši. A i krenuli ste na odmor, gde je žurba?

Putovanje sa decom ne mora da bude uvek naporno uz čuvene rečenice “A kad ćemo stići?” Jer ako se odlučite da idete putem Loznica-Bajina Bašta odgovor na ovo pitanje će uvek biti za 10ak min. To je otprilike vremenski period posle kog vas očekuje nova prirodna lepota ili neka znamenitost. TO Loznice, Malog Zvornika i Ljubovije su skoro postavili table za sve turističke atrakcije iz ovog teksta tako da verujemo da neće biti problem da ih pronađete.

Loznica -Bajina Basta

Loznica-Mali Zvornik

Ukoliko se odlučite da zađete malo u Loznicu onda svakako preporučujemo da posetite rodno mesto “Vuka Karadžića” Tršić, koje smo mi posetili par godina ranije. Tu je naravno i Banja Koviljača, kraljica Srpskih Banja sa čuvenom zgradom “Kur Salon” koja je renovirana pre 2 godine. Iznad Banje Koviljače se 10km u širinu pruža planina Gučevo sa svojim najvišim vrhom od 779m. Mesto čuvene Gučevske bitke iz I sv. Rata na čijem vrhu se nalazi spomen “Kosturnica” i prelep vidikovac na Loznicu, Drinu i Republiku Srpsku.

Ukoliko se odlučite da obiđete Loznicu onda svakako prvo mesto na koje možete da svratite je Žićina plaža. Popularno kupalište na Drini za sve Lozničane. Ne očekujte ništa spektakularno, plaža nije uređena i put do nje je prilično loš.. Ali tu nalaze kafiću u kojima možete probati verovatno najsvežiju Drinsku ribu a usput se i okupati u Drini. Klincima će se sigurno svideti da se brčkaju malo jer je ovo mesto gde Drina postaje ravničarska reka te se brzina njenog toka dosta smanjuje. Pa je bezbednija za kupanje a i sama voda je toplija (mada će većini Drina i u avgustu biti brrrrrrrrr :)).

Ako se ne odlučite za Žićinu plažu bez brige jer se na samo nekoliko kilometara dalje nalazi jedno od naših najpopularnijih etno sela “Sunčana reka”. Pročitajte u našem ranijem tekstu kako smo se proveli. Od tada su se dosta proširili pa pored šetnje uz Drinu i druženja sa konjićima i magarcima možete probati neke avanturističke sportove. Neki od njih su vožnja kvadovima, air soft, penjenje uz veštačku stenu. Ako usput ogladnite onda svakako imate našu preporuku da ručate njihovo čuveno mešano meso ili specijalitete od ribe.

Loznica- Bajina Bašta

Pošto smo ova mesta ranije posećivali i opisivali ovaj put ih preskačemo ali na 10km nakon Sunčane reke, nailazimo na tablu “Radaljsko jezero”, i odlučimo se da tu skrenemo u levo. Verovatno nikad za ovo jezero niste ni čuli i niko vam mnogo o njemu neće ni reći. Veštačko jezero na reci Radalj, se nalazi na 10km od skretanja sa glavnog puta u podnožju planine Boranje. Put vodi uzbrdo. Kada smo stigli primetili smo odmah da jezero nije veliko ali je popularno za dnevni izlet/roštiljanje. (Nažalost neki od njih ne nose smeće sa sobom). Mi smo napravili šetnjicu oko jezera, usput smo pronašli mnogooo vrganja (pasta sa vrganjima za večeru mmmmmm). Na samom kraju šetnje smo pronašli savršenu lokaciju za kampovanje na samom ulivanju reke Radalj u jezero sa peščanom plažicom. Ako ste nešto avanturističkijeg duha, ponesite šator, razapnite i uživajte jer na ovom mestu imate sve što vam treba. Čista voda iz reke Radalj, pesak za igru za decu, hlad od okolne šume a automobil možete parkirati na samo nekoliko metara odavde. Takođe tokom šetnje oko jezera pronašli smo i malu skakaonicu pa pretpostavljamo da se ovde lokalno stanovništvo i kupa. Staza oko jezera je interesantna ali i malo teža za decu ispod 2 godine, pa je naš mali samo vikao “Nosiiii, nosiiii” 🙂

Radaljsko jezero

 

Nakon nekih sat vremena uživanja na jezeru silazimo sa Boranje i nastavljamo putem Loznica-Bajina Bašta i sledeće veće mesto koje nas čeka je “Mali Zvornik”, manji brat susdenog Velikog Zvornika koji nudi mnogo više saržaja.. ali ovaj put ćemo se zadržati u Srbiji i nećemo prelaziti u Republiku Srpsku (ako ste zainteresovani za ove krajeve pročitajte kako smo se proveli na Jahorini). U malom Zvorniku je skoro uređen podzemni grad “Karađorđevića” koji je koriščen za potrebe snimanja serije “Ravna Gora”. Međutim u njega nismo uspeli ući jer primaju samo unapred najavljene posete, tako da ako želite da ga posetite najavite se unapred TO Malog Zvornika. U Malom Zvorniku se nalazi čuvena hidroelektrana izgrađena davne 1955. godine, za čije potrebe je i formirano Zvorničko jezero. Tu možete da stanite sa klincima, možda vam dozvole i da prošetate blizu brane. Svakako ćete biti zapanjeni visokim slapovima a možete klincima održati i kraći čas iz proizvodnje električne energije. 🙂 A dalje na putu Loznica-Bajina Bašta čeka nas Velika Reka.

Mali Zvornik- Ljubovija

Nastavljamo krivudavim putem uz Zvorničko jezero koji nas vodi kroz popularna vikend naselja za Lozničane.. Ali, i sve druge ljubitelje Drine. Velika Reka je verovatno najpopularnije od svih jer smo usput naišli na pregršt manjih smeštajnih objekata i restorana gde možete prespavati, ručati ili se čak okupati u Zvorničkom jezeru.

17km nakon Velike Reke nailazimo na skretanje u levo za  Manastir Sv. Nikolaja Velimirovića i Soko grad koji je za nas bio istorijsko, kulturno i religijsko prosvetljenje. Manasir se nalazi na 8km od glavnog puta, put je krivudav ali dobar. Na ulazu u manastirski kompleks nalazi se velika kapiju kao i veštačko jezerce koje je napravljeno da bi snabdevalo kompleks strujom. Kako smo saznali to nikad nije pušteno u rad tako da sada služi kao ribnjak. Stižemo na parking a ispred nas se ukazuje ogroman spomenik posvećen vladiki Nikolaju a iznad njega predivan pogled na Soko Grad. Sa desne strane smo primetili dugačku zgradu za koju smo saznali da služi kao pansion za grupe koje dolaze pa možete prespavati u sobama koje su pristojno opremljene i svaka ima svoje kupatilo. Na parkingu je bila gomilica peska pa su klinci naravno odmah sebi našli zanimaciju. Nakon što smo ih jedva odvojili od peska odlučili smo da prvo posetimo manastir u sklopu kog se nalazi i mali muzej posvećen vladiki Nikolaju Velimiroviću. Takođe tu se nalaze spisi i ukazi iz 18. I 19. veka jer je upravo ovo mesto bilo jedno od poslednjih uporišta Turske vlasti u Srbiji.

Zapalili smo sveću za zdravlje i izašli iz dvorišta a onda nešto neočekivano.. U manastirskoj porti, skroman kafić, ali ne bilo kakav nego sa pogledom na jezero i okolne planine a na podu svugde igračke za decu. E, ovo stvarno nismo očekivali u manastiru! 10-ak minuta mira i tišine uz predivan pogled za roditelje dok se klinci igraju. Prilazi nam žena, mi poručujemo piće, nakon nekoliko trenutaka donosi ga.

 “Možemo li odmah da platimo, koliko je”? Žena kaže: “Koliko date”. Onako u čudu otvaram nočanik a ona dodaje: “Ako imate sitno molim Vas, ako nemate u redu je”. Mi zapanjeni, uživamo u predivnom pogledu, mir, tišina i spokoj koji samo manastir može da priušti i pijemo piće koje ne mora ništa da košta.(izračunam koliko bi kisela voda, sok i kafa koštali u restoranu pa zadovoljno predam duplo od tog iznosa ženi). Ona se ljubazno zahvali i usput nam pruži i neke informacije o samom manastiru kao i okolini. Na brdu iznad manastira se nalazi veliki krst visok 12m i težak preko 2t. On je posvećen nedužnim žrtvama NATO bombardovanja 1999. godine. Donacija je verovali ili ne jednog NEMCA. Kako nam žena reče do krsta možete peške, od manastira to je nekih 2km uzbrdo (45min) ili da pređete prvi kilometar automobilom pa ostatak peške. Ukoliko su vam deca mlađa od 4 godine bolje ostavite ovo pešačenje za sledeći put… Ali, ako možete obavezno otiđite jer se odozgo pruža predivan pogled na Sokolske planine kao i sam manastir. Penjanje do krsta će vam biti olakšano jer se uz put nalazi čak 10 malih kapela, svaka posvećena po jednoj božijoj zaposvesti. Zaista sjajno!

Napuštamo Soko Grad i manastir, očarani dobrotom ljudi, prirodnim lepotama i istorijskom značaju ovog mesta. Pravi neotkriveni biser!

I dalje očarani vraćamo se na glavni put Loznica-Bajina Bašta i nastavljamo dalje a put nas vodi do Ljubovije, male opštine koja je poznata po čuvenoj manifestaciji Drinska regata koja se ove godine nije održala nažalost zbog virusa.

Ako ste ljubitelj istorije onda svakako skrenite ka centru Ljubovije i na putu ka Valjevu na 10-om km će te naići na tablu skretanje desno za Rimski most. Poslednjih 3km je zemljani put ali je dosta dobar. Kako se budete približavali mostu divljina je sve veća pa će vam na pamet pasti, “Ko bi ovde pravio most?” Međutim kada smo stigli tamo ćerka je odmah izgovorila ono čuveno dečije “Vauuuuuuuuu”. Most se nalazi na reci Ljuboviđi. Smatra se da je izgrađen u 16. veku a rekonstruisan je 1985. i od tada je pod zaštitom države. Pored mosta bili smo očarani netaknutom prirodom i čistoćom Ljuboviđe, koja izvire nedaleko ispod planine Jablanik. Kada smo došli sebi od ovog nestvarnog prizora, vratili smo se na magistralni put Loznica-Bajina Bašta i nastavili našu avanturu.

Rimski Most kod Ljubovije, relacija Loznica-Bajina Bašta

Ljubovija-Bajina Bašta

Nakon Ljubovije prvo veće mesto je Vrhpolje, selo u kom se nalaze dva popularna etno sela, “Bok” i etno selo “Vrhpolje” U oba možete da ručate na obali Drine i uživate u prelepim predelima ali i da prespavate. Međutim ukoliko želite pravi porodični odmor uz reku Drinu onda svakako preporučujemo “Lane” apartmane koji se nalaze na 100m od Etno sela Vrhpolje. Ove godine su počali sa radom a porodice su ih već označile kao jedno od najpopularnijih mesta na obali Drine. Moderno opremljene kućice, sa mestom za roštiljanje i bazenom u dvorištu kao i malom plažicom na Drini. Savršeno!

Vrhpolje, lane i etno selo

Nastavljamo našom trasom Loznica-Bajina Bašta i na samo 7km od Vrhpolja nalazi se tabla sa skretanjem u levo za Specijalni rezervat prirode “Kanjon Trešnjice”. Ovo mesto smo supruga i ja posećivali par puta ali moram biti iskren nikada sa decom. Ukoliko su vam deca školskog uzrasta ili vole pešačenje KANJON TREŠNJICE NIKAKO ALI NIKAKO NE SMETE PROPUSTITI. Jedna od poslednjih divljina Evrope, netaknuta priroda i staza koja vodi do kanjona.. Kanjon reke Tribuće koja polako postaje jedna od najvećih bisera kanjoninga u Srbiji. E sada divljina sa sobom nosi i određenu cenu (mi smo usput videli poskoka). Ovo je tura za pola dana sigurno, tako da je najbolje da se upustite u nju ukoliko imate smeštaj negde u blizini ili ne putujete daleko. Inače kanjon Trešnjice je i pored Uvca jedino stanište za zaštićeno vrstu orla Beloglavog supa u Srbiji.

Kanjon reke Trešnjice i Tribuće

Vozimo se dalje i na 30km do Bajine Bašte nailazimo na račvanje. Put desno vodi za Bajinu Baštu gde i idemo ali vidimo tablu u levo za vidikovac “Kapija Podrinja”. Kako to i ide ukucamo na Google-u kad ono izađu slike sa nestvarnim pogledom. To je bilo dovoljno da se odlučimo i opet skrenemo malo sa trase i posle nekih 20-ak km penjanja nailazimo na drvenu platformu. Stajemo pored, tu je jedan čovek koji prodaje domaće proizvode. Pozdravljamo se pitamo kako ide a on objašnjava da je ove godine nikad bolja sezona jer ima dosta naših turista ali se sada žuri jer izgleda će kiša. I mi pružišmo korak do vidikovca a ono predivan pogled sa 925 m.n.v. Sa planine Povlen pruži se na reku Drinu i susednu nam Republiku Srpsku.

Sjajno mesto za predah i za nezaboravne fotke. Zbog vremena ne zadržavamo se dugo nego odlučujemo da požurimo i obiđemo i naše poslednje mesto na ovoj nestvarnoj trasi a to je svakako “Kućica na Drini”. Na ulasku u Bajinu Baštu (preko puta pumpe) primećujemo novoizgrađeni suvenir shop koji naravno obiluje različitim suvenirima sa motivima kućice. Novina je takođe što tu možete platiti turu čamcem do kućice.

Kapija Podrinja i Kućica na DriniTu se parkiramo a odatle stvarno sjajan pogled ka ovoj nestvarnoj kućici. Ideja za izgradnju kućice je krenula još davne 1968. Od tada pa do danas Drina je plavila i odnosila kućicu a uporni meštani su je iznova gradili. Trenutna verzija kućice je podignuta 2011. sa malo ojačanom konstrukcijom pa se veruje da će se tu malo duže zadržati. Iako veoma stara ova kućica je tek od od skora postala popularna nakon što je na konkursu Nacionalne Geografije osvojila nagradu za fotografiju meseca avgusta 2012. Nakon što smo se fotkali odlučili smo da i dalje uživamo u pogledu na nju ali iz obližnjeg restorana. Tu smo i ručali, hrana je pristojna i nije mnogo skupa. Tako da je svakako ručak uz pogled na “Kućicu na Drini” savršen način da zavšrimo ovu našu nestvarnu avanturu.

Očarani svime što smo videli sedeli smo dugo na terasi restorana i razmišljali kako nam je ovih 114km delovalo kao 1114km jer smo toliko toga prošli i videli da deluje nestvarno da je sve tako blizu. A onda nas klinci već umorni prekidaju “A gde ćemo sada?”, mislimo se posle ovog možemo bilo gde ali prvo da se dobro naspavamo 🙂 

P.S A sad pakujte stvari, klince pod ruke i znate kuda na put od Loznica-Bajina Bašta.. Pa posle kuda Vam je volja: Tara, Zlatibor ili pak more. Nadamo se ćete uživati kao što smo i mi i obavezno nam pišite utiske. 🙂

Pišite o Vašim utiscima kako bi i druge porodice mogle lakše da se odluče

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Primajte obaveštenje, novosti i akcije o putovanjima za Vašu porodicu Prijavite se na naš newsletter!