Magična Tara

Ljubaznošču domaćina iz vile Drina shvatili smo zašto je magična Tara i posetili dosta poznatih i pomalo nepoznatih predela na ovom predivnom mestu. Priključili smo se izletu koji je dodeljen kao nagrada pobednicima na konkursu „Moć vode“.

Cilj konkursa je bio da se na kreativan način podstakne širenje svesti o značaju čiste vode za zdravlje ljudi i opstanak života na Zemlji, kao i rano usvajanje ekoloških navika i zdravih stilova života.

Tri ekipe koje su osvojile prvo mesto u svojim kategorijama

  • O.Š. “Đorđe Natošević” (Novi Sad),
  • O.Š. „Jovan Jovanović Zmaj“ (Bobovište)
  • O.Š. „Mihailo Petrović Alas” (Beograd)

dobile su od kompanije ZEPTER nagradnu ekskurziju u Bajinu Baštu/Perućac, sa bogatim turističko-edukativnim programom i smeštajem na bazi punog pansiona u vili Drina. Sve nagrađene filmove možete pogledati ovde

Sa decom, nastavnicima, predstavicima ministarstva prosvete i predstavnicima kompanije Zepter je bio niko drugi do, Minja SubotaMoc Vode i Minja Subota.

U narednim redovima ćemo pokušati da dočaramo magiju planine Tare, opisati smeštaj, mesta koja smo posetili i preneti naše utiske o pobednicima konkursa, Minji Suboti i svemu što smo doživeli u toku vikenda.

Put

Vila Drina se nalazi u Perućcu na samoj obali te ako se zaputite ka ovom pravcu imate dva izbora. Prvi i kraći put (~3h) je ibarskom magistralom do Valjeva, preko Debelog brda do Bajine Bašte koja je udaljena 13 kilometara od Vile Drina. Ukoliko se odlučite na ovaj put dobro obratite pažnju na deonicu od Valjeva do Bajine Bašte jer se vozi prilično nesređenim putem koji već godinama klizišta „načinju“. Primetili smo uz put da se na par mesta saniraju posledice oštćenja ali je to i dalje prilično skromno.

Drugi, i duži put je ibarskom magistralom preko Užica do Bajina Bašte što je za oko 100 kilometara više od pravca preko Debelog brda. U svakom slučaju, kojim god pravcem da krenete „naše puteve“ ne možete izbeći ali se isplati svaki pređeni kilometar kada dođete do ovako predivnih mesta.

Vila Drina

Ova vila je smeštena na neobično lepom mestu. Na pedesetak metara je najkraća reka u Evropi, Vrelo (365 metara) koja se uliva u Drinu praveći prelep vodopad. Čitav boravak u vili Drina je protkan zvukom sa ovog vodopada koji stalno podseća kakva je moć vode i koliko magično dejstvo ima na čoveka.

Sam objekat je nastao između prvog i drugog svetskog rata ali je potpuno renoviran 2015. te je vrlo komotan, moderan i ima 15 smeštajnih jedinica na 570 kvadratnih metara. Pored soba i apartmana, u prizemlju vile se nalazi kafe kao i recepcija.

Vila Drina

U toku leta, domaćini organizuju sedmodnevni program za posetioce sa različitim sadržajima poput:

  • Splavarenja drinom
  • Ručak u prirodi
  • Poseta domaćinstvu koje sakuplja lekovito bilje
  • Poseta Šarganskoj osmici
  • Poseta Mećavniku
  • Obilazak Mitrovca
  • Obilazak Kremne
  • Vožnja Drinom do Višegrada
  • Poseta Andrić gradu
  • Obilazak vidikovaca na Tari
  • Kupanje na perućačkom i zaovinskom jezeru

Plan programa pogledajte ovde.

Pored vile Drina se nalazi restoran Vrelo, koji je poznat po svežoj pastrmci a terasa ovog restorana je bukvalno iznad vodopada što je neverovatno lep ugođaj. Od ostale hrane domaćini preporučuju specijalitete pod sačem, različite pite, kajmak, meso sa roštilja i sve ono što je specifično za ovaj kraj.

Restoran Vrelo

Na 100 metara od vile je arheološko nalazište bogumilska nekropola Mramorje koje datira iz XIV veka tako da će i zaljubljenici u istoriju i arheologiju imati bukvalno na par koraka šansu da uživaju.
Sam Perućac je opasan sa jedne strane rekom Drinom a sa druge moćnom planinom Tarom koja se moćno uzdiže i sam pogled puni pluća vazduhom.

Mitrovac

Od Perućca do Mitrovca vodi uspinjući put dugačak oko 11 kilometara ali prilično vijugav i strm te samo putovanje traje oko 30 minuta. Dok se penjete kolima budite obazrivi jer vam pogled lako može skrenuti sa puta zbog neverovatno lepih prizora koji oduzimaju dah. Mitrovac je dobro poznato turističko mesto koje pruža posetiocima raličite sadržaje poput sportskih terena, smeštajnih jedinica, zatvorenog bazena ali ono što smo zatekli u martu 2016. jeste neobično lepa priroda, bez ijednog organizovanog turističkog sadržaja. Za nas je i priroda bila sasvim dovoljna da uživamo ali za zahtevnije goste ovo nije zadovoljavajuće.

Mitrovac je prilično aktivan u toku leta zbog dečijeg odmarališta i okolnih apartmana međutim zbog gustine vegetacije u prolećnim mesecima može biti jako interesantan za fotografe, posmatrače ptica i entuzijaste pešake.

Na nekih 4 kilometra vožnje od Mitrovca, putem koji je kombinacija kamena i zemlje i 15 minuta hoda, nalazi se vidikovac sa koga se pruža pogled na kanjon Drine i perućačko jezero.

Vidikovac Banjska Stena

Banjska stena

Na ovom mestu sve staje, pa čak sa ove visine i Drina prestaje da teče. Na mestima poput ovoga se oseća ogromna moć prirode svakim čulom. Kroz nozdrve prodiru neobični mirisi četinara i planinskih trava a svaki prizor je umetničko delo.

U martu mesecu, ovaj vidikovac je idealna prilika za footografe jer vegetacija još nije krenula potpuno te nema prepreka za predivne fotografije.

Zaovinsko jezero

Kada pominjemo zaovinsko jezero, ne možemo a da ne pomenemo hidrocentralu Bajina Bašta koja je jedna od retkih u svetu. Sama hidrocentrala se sastoji od 4 turbine koje regularno proizvode struju i od dve posebne pumpe, koje su u isto vreme turbine za proizvodnju struje. Ove pumpe, u periodu visokog vodostaja reke Drine, šalju vodu, cevovodom dugim 10 kilometara do zaovinskog jezera, dok se u periodu niskog vodostaja ta ista voda šalje iz zaovinskog jezera nazad. Ovakvav sistem je prilično redak i naziva se reverzibilni sistem.

Samo zaovinsko jezero je nastalo između 1975 i 1983 godine kao deo reverzibilnog sistema hidrocentrale Bajina Bašta i najdublja tačka je 110 metara. Danas su zaovine, kao i sve na Tari, predivan predeo. Voda u jezero je modro zelene boje, prebogata pastrmakama a leti je i kupalište.

Krajolik oko jezera odiše apsolutnim mirom a baš na tom mestu je Ivan Pančić prvi put otkriju već čuvenu Omoriku.

Zaovine

Drvengrad – Mećavnik

Kako kaže Emir Kusturica, brdo Mećavnik je opazio dok su čekali da se promoli sunce iza oblaka na snimanju filma „Život je čudo“. Zašto Mećavnik, pa zato jer na tom brdu nije bilo ništa ali je, kako mu se čini uvek bilo sunca.

Sada već dobro poznato mesto, ne samo u Srbiji nego i u svetu, Drvengrad je mala oaza prepuna detalja i duha a posetitelji ovde mogu provesti ceo godišnji odmor pošto pored restorana i kafea postoje i smeštajne jedinice. Pored veš dobro poznatg filmskog festival “Kustendorf” ovde se održavaju različiti kulturni dogadjaji. Pošto se ovo zdanje stalno širi u Drvengradu pored bioskopa postoji zatvoreni bazen kao i teniski tereni.

Drvengrad

Šarganska osmica

U narodu poznat i kao „Ćira“, voz koji je krstario kroz celu bivšu Jugoslaviju preživeo je u punom sjaju samo na ovom mestu. Kako kažu ova pruga bila je žila kucavica i veza Evrope sa Jadranskim morem…Od Beograda do Dubrovnika i Zelenike, uskokolosečnom prugom od 760 mm, od 1925. do 1974. godine kroz tunele, preko mostova i kroz planinske useke saobraćao je čuveni voz „Ćira“ ostavljajući za sobom prepoznatljivi miris dima parne lokomotive.

Danas je voz „Nostalgija“ turistička atrakcija koja privlači mnogo ljudi jer su ovakve pruge retkost u svetu. Kako je priroda ovog kraja prilično nezgodna ovaj voz saobraća samo leti prema poznatom redu vožnje. Mi nismo imali priliku da se provozamo ovom atrakcijom ali je prizor ovakvog voza u stanici bio dovoljan da izazove osmeh i oduševljenje.

Šarganska osmica

Kremna, Tarabići i „kamen mudrosti“

Ovo mesto je već svima poznato po čuvenoj Srpskoj porodici Tarabići koji su prema predanju imali proročke moći. Za samo selo Kremna su vezane mistične priče poput one da se Kremne ne mogu snimiti iz vazduha ali najčudnija od svih je vezana za kamenu loptu koja je pronađena na ovom mestu. Mi smo posetili „Dom proroka“ koji se nalazi nedaleko od šarganske osmice, mesto koje sadrži interesantne skulpture od drveta, različite tekstove vezane za ovaj kraj i Tarabiće kao i postolje na kome je stajala „kosmička kugla“. Kako nam je rekla žena koja radi na ovom mestu sama kugla je uništena u požaru ali ne od vatre već od vode koja je potpuno razložila kuglu i čije delove sada prodaju zajedno sa suvenirima jer se veruje da ima isceljiteljsko dejstvo na ljude. Kako predanje kaže, ovu kuglu je pronašla JNA, 3 metra pod zemljom dok su izvodili nekakva iskopavanja. Predanje takođe tvrdi da je cela kremanska kotlina nastala prilikom nastanka sveta tako što su milioni ovakvih kugli udarili u zemlju. Postoji verovanje da su ljudi iz ovog kraja vidoviti zbog ovih kugli.

Pored mesta gde je bila postavljena Kosmička kugla, možete videti i drvene skulpture Mitra Tarabića kao i pomalo neobičnu skulpturu „Kralj u buretu“ za koju nam nije jasno šta i koga predstavlja.

Kremna

Manastir Rača

Ovaj manastir se nalazi na desetak minuta vožnje od Bajine Bašte. Manastir je zadužbina srpskog kralja Dragutina i sagrađen je u XI veku a do danas je više puta rušen i podizan. Bio je poznat po svojoj prepisivačkoj školi a u toku velike seobe Srba pod vođstvom Arsenija Čarnojevića svi kaluđeri koji su bili primorani da pobegnu iz Rače su se naselili u Sent Adnreji kod Budiimpešte i zahvaljujući njima ovo mesto je postalo centar Srpske kulture u Mađarskoj. U toku II svetskog rata iguman Platon Milojević je pod oltarom ovog manastira, ispod kamenih ploča čuvao Miroslavljevo jevanđelje i sačuvao ga od Bugarske vojske, koja je spalila sve manastirske prostorije ali ne i ovaj biser srpske književnosti iz XII veka.

Ovde je takođe i srpski patrijarh Pavle proveo jedan deo svog života kao monah a kako su nam meštani rekli po dolasku u sam manastir je bolovao često od bronhitisa te su priroda i okruženje ovog kraja blagotvorno uticali na njegovo zdravlje pa je ubrzo potpuno ozdravio. Pored samog manastira teče reka Rača na kojoj je i vodenica gde se i danas melje brašno.

Manastir Rača

Ljudi

Kada smo doputovali do Bajine Bašte nismo tačno znali u kom pravcu je Perućac i Vila Drina te smo se zaustavili na benzinskoj stanici kako bi upitali za pravac. Čovek, za koga se ispostavilo da radi na toj stanici i koji je završio svoju smenu, počeo nam je davati uputstva ali je ubrzo rekao: „Ma, ajd da sednem sa vama u auto i da vam pokažem!“. Na naš komentar da nema potrebe da se toliko angažuje, on je rekao:“Ma nema veze, i ovako sam završio posao, a nije Bajina Bašta sad nešto velika, saću da vam pokažem“. Čovek sede sa nama u auto i do poslednjeg skretanja za Perućac, dok se nije uverio da smo na pravom putu, nije želeo da nas ostavi.

Ljudi u vili Drina i restoranu Vrelo su vrlo neposredni, gostoljubivi i prijatni. Sami su nam rekli da još uvek mnogi žive po običajima koji su u gradovima nestali. Ovde je prilično uobičajeno da se vrata od kuća ne zaključavaju jer se svi poznaju. Jelena iz vile Drina nam je rekla:“Ovde se sporije živi i mi imamo vremena da pomognemo i budemo otvoreni!“; što smo i osetili.

Na prvi pogled ljudi iz ovog kraja se mogu učiniti grubim ali su kao i sama Tara, veličanstveni i divni.

Hrana

Svo vreme boravka smo se hranili u restoranu Vrelo i možemo da potvrdimo da je hrana ODLIČNA.

Kajmak, jogurt, pita sa sirom i mesom, sir, prženice, pršuta, šunka, specijaliteti sa roštilja… a posebno pastrmka …ma kakva može biti hrana na ovako magičnom mestu nego magična. Kako smo već pomenuli, otvoreni deo i bašta restorana se nalaze na vodopadu što celom ambijentu daje poseban ugođaj.

Pogled

I na kraju, morate posetiti Taru i ceo ovaj kraj jer su potpuno čarobni. Naš je utisak da se na ovako neobičnom mestu stvarno događaju čuda, ako ih posetite i vi ćete postati deo tog čuda i zauvek ćete nositi to osećanje sa sobom.

Pišite o Vašim utiscima kako bi i druge porodice mogle lakše da se odluče

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Primajte obaveštenje, novosti i akcije o putovanjima za Vašu porodicu Prijavite se na naš newsletter!