Skijanje na Kopaoniku – Kako smo izgubili klince

Kako to izgleda skijanje na Kopaoniku a da pri tom izgubiš klince koje si poveo? 

Skijanje na Kopaoniku

To subotnje jutro smo ustali ranije i iz tople sobe Kraljevih čardaka radosno posmatrali sneg koji je u toku noći napadao dobro. Biće super skijanje! Užurbano smo se spremili, ukusno doručkovali i trk nazad do apartmana da se obučemo i pripremimo za celodnevne spustove. U ranac smo spakovali 100% pune telefone, vodu, grickalice i malo slatkiša da se nadje na stazi. Za tili čas smo se našli u šatlu koji vozi od hotela do skijašnice gde iznajmljuju skijašku opremu.

Ovoga puta supruga i ja propuštamo skijanje na Kopaoniku a klinci su spremni i već zuje po stazi!Skijanje na Kopaoniku

A da pre onoga „Skijali smo na Kopaoniku“ supruga je rekla obojici sinova:“ Deco, tata i ja ćemo biti ovde (pokazujući rukom na kolibu na polovini staze) vi za početak skijajte na ovoj stazi dok se malo ne podsetite, važi?
Vaaaaažiiii mama!“ obojica žurno odgovaraju spuštajući se ka sidru koje penje na vrh staze!

Kafica, kuvana rakijica, kuvano vino, čaj i lagani razgovor dok posmatramo iz toplog klince koji se čas penju sidrom, čas spuštaju do dna staze, uživancija!

Posle sat i po skijanja eto i njih dvojice rumenih obraza, sa osmehom na licu, promrzli a srećni uz obavezno:“ Mi bi smo toplu čokoladu!

Skijanje na Kopaoniku

Sada svi zajedno uživamo u toplom, pijuckamo pićence dok njih dvojica sabiraju prve utiske. „Momci, znate li da sa ovim ski passom možete da odete na koju god hoćete stazu ovde na Kop-u?“ Ne znam šta mi bi pa ovo izustih dok su oni potvrdno klimnuli glavom igrajući igrice na telefonima a supruga me ozrači pogledom.

I tako ja to rekoh, oni klimnuše glavama i nastaviše da igraju igrice dok je supruga samo uzdahnula!

Posle oko 60 minuta odmora, negde oko 14:00 njih dvojica se ponovo spakovaše i odoše na skijanje a u medjuvremenu su iscrpili baterije na telefonima što od hladnoće napolju što od video igrica.

Skijanje na Kopaoniku

Sve po starom, oni zuje, supruga i ja uživamo posmatrajući ih dok u jednom momentu ona ne reče: “ Hej, a gde su nam klinci, nisam ih videla već 10 minuta da prolaze!“

Ma sve je ok, tu su negde, možda su stali da predahnu ili se zezaju sa kamerom i simaju sa’će proći sigurno!“ govorim ja umirujuće! Opet se predajemo razgovoru i i posle 10 minuta i ja shvatam da klinci nisu prošli već 20 minuta stazom kojom bi trebalo da prođu!. Sada me supruga već gleda prilično nezgodno i oboje izlazimo van kolibe kako bi proverili gde su.
Kog si im đavola pominjao da mogu da odu na koju god stazu hoće, gde su im mobilni?
Ovde u rancu, prazne baterije“ govorim ja. „Hajde, ti stani na ovu žičaru a ja ću na onu pa da vidimo gde su“ reče ona pomalo ljutitim glasom.

Skijali smo na Kopaoniku

Već je 14:40 a njih još nema, skijališta se zatvaraju u 15:30, znači imamo još 50 minuta da ih pronađemo pre nego što se zatvori skijalište!!!!!!

Dobar dan, ne bih da paničim i da pravim uzbunu, ali bih voleo samo da znam gde su mi klinci pošto su negde otišli a mi ne znamo na kojoj su stazi!“ Pitam redare na skijalištu a oni će: „Dobar dan, što ih ne pozovete mobilnim telefonom!
Bih da su poneli i da su baterije pune, ako možete samo u sistemu da proverite na kojoj su se kapiji poslednji put čekirali putem ski pass kartice?
Naravno samo će da potraje oko 15 do 20 minuta, sada ćemo mi da pozovemo gorsku službu spasavanja, kako izgledaju i kako se zovu?
Ma nema potrebe da odmah zovete konjicu u pomoć, samo proverite gde su!“ a oni će meni:“ Gospodine, nije ovo ništa neobično, imamo dnevno bar 10 do 15 ovakvih slučajeva, suprug traži ženu, momak devojku, majka decu, prijatelji među sobom!
Tilu lillu, čuje se motorola kojom komuniciraju sa centrom kako bi proverili poslednji ček-in mojih klinaca dok ja u glavi umirujem sam sebe:“Ma obojica su pametni i snalažljivi biće sve ok, znaju da skijaju…hm već je 15h….!!!

Ovo sada već traje više od sat vremena a njih nema i dok more ljudi seda na četvorosede već je 15:15 što znači da imamo još 15 minuta pre zatvaranja skijališta!

Skijanje na Kopaoniku

Druže, već je 15:15, ako se ne pojave za 2 minuta, zovi konjicu, podiži helihoptere, gorsku službu, spasioce, bagere, dizalice sve što imaš!“ Ha, ha, ha, smejemo se, oni iskreno a ja kiselo. Prlazi minut, ja svakih 15 sekundi gledam u mobilni i NIŠTA.
Vraćam mobilni u džep i opet razmišljam:“ Ma oni su sposobni, pametni i snalažljvi momci, 13 i 11 godina već su veliki, pa dobro ne baš stvarno veliki a i ovo je planina, vidi gore je magla, ma znaju da skij“ prekida me zvuk sms poruke.

„Našla sam ih, javili su se, dođi do skijašnice!“

Uz veliko olakšanje odlazim do skijašnice da čujem njihovu priču! Njih troje me čekaju uz osmeh:“ Ja sam najponosnija majka na svetu, momci su skijali na svim mogućim stazama koje su trenutno otvorene, pre 15 minuta su se vratili na ovu našu stazu, popeli se sidrom do vrha, sustili do kolibe gde smo sedeli svo vreme, videli da nas nema, otišli do skijašnice, uredno vratili opremu, tražili telefon od radnika da nazovu mamu i pozvali me, svaka čast momci!

SKIJANJE NA KOPAONIKU

Tata, na Pančićevom vrhu je straaaaaašno visokooooo, vidi se ceeelaaaa Srbija kao na dlanu, malo smo se uplašili ali smo se ipak spustili!

Dok oni sabiraju utiske, i prepričavaju gde su sve bili, ja razmišljam:“ Jeli ovo bilo dobro za njih ili loše!

Možda sam ja nepromišljeno rekao da ski pass kartica važi za sva staze, ali su oni sigurno sposobni, pametni i snalažljivi klinci koji se nisu dali uplašiti visinom Pančićevog vrha i koji su se sami spustili ovom stazom po prvi put u životu, BEZ POMOĆI KONJICE!

„Hoćemo sad na bazen?“  reče jedan od njih „Hoćemoooooooo, ali prvo na pljeskavice!“ reče drugi, hm, skijanje na Kopaoniku sa gubljenjem klinaca.
A da ovde su vam cene ski pass-a.

Pišite o Vašim utiscima kako bi i druge porodice mogle lakše da se odluče

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Primajte obaveštenje, novosti i akcije o putovanjima za Vašu porodicu Prijavite se na naš newsletter!