Sokobanja – priča o Romeu i Juliji

Nekada davno, momak i devojka iz zaraćenih porodica, Župan iz Vrmdža grada i prelepa devojka Lepterija iz Sokograda, su bili zaljubljeni jedno u drugo. Pošto su im roditelji bili na suparničkim stranama i stalno ratovali oko poseda, njih dvoje nikako nisu mogli da obelodane svoju ljubav te odlučiše da zajedno pobegnu u druge zemlje,gde će moći slobodno da se vole. Tako i bi. Ali otac prelepe Lepterije dozna za njihovo bekstvo, te pošalje poteru sa naređenjem da je pogube. Potera sustigne begunce i učini kako joj je naređeno. Župan, ostavši bez svoje voljene, skrhan i bez želje za životom, okonča sudbinu u viru reke Moravice kako bi bio zajedno sa svojom dragom.
Ovu priču je učitelj pričao deci, koja su otvorenih usta i bez ijednog treptaja gledali u njega na obali reke Moravice dok smo mi hvatali svaki momenat kamerom. Kada je učitelj završio, neko od dece je glasno rekao:“ Učitelju, hajde nam ispričaj ovu priču još jednom!“ Kao što je dete reklo da želi da čuje priču još jednom tako se i mi osećamo, bili smo jednom ali želimo da ovu priču doživimo više puta.

Priča koju smo doživeli je Sokobanja i njena okolina smešteni između planina Ozren i Rtanj gde priroda nije škrtarila.

Soko Banja Zupan plaza

Put

Do Sokobanje se stiže vrlo jednostavno, autoputem E75 se ide do isključenja za Aleksinac. Od tog isključenja se vozi oko 30 minuta magistalnim pravcem preko Aleksinca do Sokobanje. Kada pominjemo put moramo da vam skrenemo pažnju da se poimanje puta u većim gradovima Srbije i poimanje puta stanovništva u ovom kraju prilično razlikuje. Na primer, kada bi upitali da li postoji put do neke pećine, svi meštani bi potvrdno klimnuli glavom i rekli:“Da, do pred samo mesto!“. Međutim pošto bi krenuli tamo shvatili bi da je veći deo puta stvarno asfaltiran ali onaj kraći (čitaj duži) je zemljani posut tucanikom, vrlo uzak i može biti prilično nezgodan ukoliko je vozilo nisko. Mi se nismo dali zaustaviti i bukvalno smo shvatili termin „put do samog mesta“ te smo vozili do svakog mesta na koje smo naumili doći. Naravno, postoji uvek opcija da se parkirate na kraju asfaltnog puta i da peške odete do lokaliteta i izbegnete vožnju po ovakvim kolovizima.

Soko banja put

Smeštaj

Sokobanja danas obiluje mnoštvom različitih tipova smeštaja. Od hotela, vila, apartmana, pansiona, sa ishranom i bez hrane, sa bezenom i bez…trenutno je u ponudi mnogo različitih smeštajnh jedinica. Mi smo odseli u apartmanima Nikolić koji se nalaze u vrlo mirnom delu Sokobanje. Domaćini su prilično srdačni a vila je vrlo čista i uredna. Svaka soba je opremljena kuhinjom, toaletom, bežičnim internetom i ostalim stvarima potrebnim za miran odmor. U dvorištu vile je mala letnja bašta sa stonim fudbalom, roštiljem, stolovima i stolicama a dominira lepo uređen bazen sa jakuzijem i trambolina za decu. Na ulazu u apartmane je  ormarić u kome se odlaže obuća na ulasku dok na zidu vise priznanja. Ono što nam je zapalo za oko je da su dobili ocenu 8.5 od „Booking“-a. Sam objekat raspolaže sa 12 smeštajnih jedinica a mi smo odseli u apartmanu Bolero.  Okolina je vrlo mirna i tiha a ono što privlači pažnju je cvrkut ptičica koji odjekuje krajem. Inače oba dana, koliko smo proveli u Sokobanji, cvrkut ptica je nešto što nas je pratilo na svakom mestu.

Nikolic Sokobanja

Lepterija

Ovo mesto je dobilo naziv po već znate kome. Danas poznato izletište je okruženo šumom a Moravica preseca prizor svojim tokom. Na samom izletištu se nalaze klupe, obeležene staze a po dolasku, čim podignete glavu malo više, videćete i udubljenje u steni koje svojim oblikom podseća na devicu Mariju. Na Lepteriji se nalazi i izvor Vodomara iz koga smo rukom zahvatali vodu i pili. Tu je još hajduk Veljkova pećina, restorani a u blizini je i vidikovac Golema Stena. Put od Lepterije vodi pravo do Soko Grada koji je bio naša sledeća destinacija.

Pogledajte smeštaj u soko banji


Sokobanja Lepterija

Sokograd

Nećemo se puno baviti istorijom i legendom ovog neobičnog mesta (te podatke pogledajte ovde) već ćemo opisati ono što smo mi doživeli. Već pretpostavljate da je naziv dobio po ptici Soko i uspon do ovog grada traje oko 20 + minuta u zavisnosti od kondicije. Nas četvoro i kuca smo sa dve pauze do tvrđave stigli za ~30 minuta. Uz put  smo  bili praćeni opojnim zvukom ptica koji je odzvanjao šumom. Prvi deo puta od Lepterije ka Sokogradu je prilično pitom i ravan no kako odmičete, tako i uspon raste sve dok nedođete nadomak kule gde je uspon priličan i potrebna je pažnja. Kada se dođe do same ulazne kapije put je vrlo strm no pogled koji se prostire na sve strane je neverovatno lep.
Sam lokalitet nije uređen niti obezbeđen zato je potreban oprez naročito ako idete sa decom. Od Sokograda se vraćamo istom stazom do Lepterije, zastajemo da se napijemo vode sa izvora i nastavljamo dalje.

Sokobanja Sokograd

Vodopad Ripaljka

U ovom kraju se ne kaže „skakati“ nego „ripati“ pa je ovaj vodopad dobio ime Ripaljka na osnovu tog izraza. Ovo je prvi spomenik prirode u Srbiji, koji je zakonom zaštićen 1948 god. Vodopad nastaje na reci Gradišnici i jedan je od najviših u našoh zemlji. Kao i sve u Sokobanji i ovde je priroda bogato podarila kraj raznolikošću života. Sam vodopad je visok oko 11 metara a najaktivniji je u rano proleće kada se sneg otapa sa Ozrena. U okolini vodapada je uređen prostor za piknike i izlete te je moguće sa porodicom ovde provesti ceo dan uživajući u šumu Ripaljke, hladu bogate šume i ukusima hrane koju spremate na otvorenom.

Sokobanja Ripaljka

Vrmdža i restoran Vodenica

Selo Vrmdža se nalazi na oko ~8 kilometara od SokoBanje. Prema nekim navodima ovo selo nije u stadijumu odumiranja, kao mnoga sela u Srbiji, već ljudi počinju da se doseljavaju iz grada i da kupuju kuće. Zašto je to tako, nemamo odgovor. Možda odgovor leži u planini Rtanj za koju se veruje da ima magično dejstvo i da u stvari to nije planina već drevna piramida koju su napravila nekakva bića koja nisu sa ove planete. Bilo kako bilo, mi smo se uputili u Vrmdžu asfaltnim putem a onda, posle lepo obeleženog skretanja krenuli „onim putem“ koji opisujemo ranije u tekstu. Vozeći se nekih 2 kilometra nailazimo na restoran Vodenica koji se nalazi pored rečice i pored kojeg je prava vodenica koja je u funkciji. Pošto smo se popeli na Soko grad, obišli vodopad Ripaljka poželeli smo da se malo okrepimo i naš izbor je bio pun pogodak. Iznad restorana i vodenice je malo jezerce u kome se gaje pastrmke a gazdarica na smederevcu kuva domaće sokove od višanja i trnjina u velikim belim loncima sa crvenim tačkama, kao što je to baka radila kada smo bili mali. Na meniju je pastrmka, proja, sir sa paprikama, gibanica, ćevapi, pljeskavica, sač i sezonske salate. Od pića je u ponudi domaća rakija, domaći sokovi i pivo koje se hladi u drvenom buretu. Mi smo u slast pojeli dve pstrmke, porciju sira sa paprikom, pljeskavice u lepinji od brašna mlevenog u vodenici i salatu.

Ceo račun je bio 1.800 RSD što je neverovatno niska cena za kvalitet hrane koji smo dobili.

Pored vodenice je čiča koji melje brašno i prodaje to isto mleveno brašno od različitih semena kao i domaću rakiju, med i rtanjski čaj. Za klince je ovde posebno bila interesantna vodenica kao i mali ribnjak a predeo i okolina su izuzetno pogodni za trčanje i uživanje pored reke dok se tu, pored vas sprema neverovatno ukusna hrana.

Sokobanja Vrmdža Vodenica

Vrelo Moravice

Neki ljudi tvrde da će se u budućnosti ratovi voditi, ne zbog novca, nafte…VEĆ ZBOG VODE. Ne znamo za ratove i ne želimo ih, ali ako do njih dođe, ovo mesto će biti epicenter oko koga će se voditi glavna bitka. Voda je kristalno bistra i mi smo je pili iz toka, sipali u flaše, umivali se njome…i posle 2 minuta smo je bili opet žedni. Osećaj je prosto neverovatan, koliko god da je pijete, za par minuta ste opet žedni. U školi nas uče da je voda bez ukusa, mirisa i boje…ovde stvarno osetite šta to znači i pomalo vas podseti da u gradovima mi nepijemo takvu vodu već nešto sa ukusom, mirisom i bojom. Priroda u oklini je…kakva bi bila predivna a opština se potrudila da postavi drvene klupe i stolove sa natkrivenim mestom za roštilj te i ovde porodica može otići na izlet i uživati u svemu.

Sokobanja Verlo Moravice

Ako pođete ovamo, vodu nemojte nositi već ponesite što više praznih boca da ih napunite.

Sesalačka pećina                                    

Ova pećina je udaljena oko 19 kilometara do nje se dolazi iz pravca Sokobanje prema selu Saselac asfaltnim putem ali, kao što već napomenusmo, postoji deonica “puta” koja je kratka ali samo putovanje prilično dugo traje zato se spremite za truckanje. Sama pećina je vrlo neobična jer ima ulaz a na par desetina metara sa desne strane je izlaz tj. paćina se na drugom kraju penje u vis prema dnevnom svetlu. Ulazkom se možete kretati u više pravaca je se prostor grana i na levu, desnu stranu, koso levo gore…i u svakom pravcu je nekakav prolaz koji vodi do nekuda.  Primetili smo da postoji rasveta u pećini ali nije bila u funkciji niti smo zatekli ikoga ko bi nam pobliže opisao sve. I ovde postoji reka koja teče kroz i pored pećine a meštani su pregradili ovu reku i napravili mali prirodni bazenčić.Opet su i ovde postavljene klupe i stolovi za izletnike. Naš je savet da vozite do znaka koji kaže da ste stigli do Sesalačke pećine i tu da parkirate na travnatom parkingu te ostalih 200-300 metara da nastavite pešice jer ćete vrlo teško pronaći mesto za okretanje vozila u suprotnom pravcu.

Sokobanja Sesalacka pecina

Šest kace

Kada smo pročitali naziv „Šest kace“ pomislili smo da se radi o nekakvim kacama za sir, mleko, rakiju i sl. međutim ovo mesto je priroda isklesala a ljudi su ga samo tako nazvali. Tok reke Moravice je u stenama isklesao kanjončić a na par mesta je voda pretvorila stene u posude-blage kaskade koje danas služe za kupanje i uživanje.Vrlo je neobičan osećaj kada iz se iz centra Sokobanje za samo par minuta nađete na mestu gde se ne vidi skoro nikakav trag čoveka u malom kanjonu okruženom stenama i rastinjem dok glavnu ulogu glumi bistra reka. Mi smo zatekli kupače koji se sunčaju na golim stenama i uživaju u kupanju.

Sokobanja Šest kace

Bovansko jezero

Ovo jezero je veštačko i nastalo je regulacijom toka Velike Morave prilikom gradnje hidrocentrale Đerdap. Nalazi se na oko 9 kilometara od Soko banje na putu za Aleksinac. Idealno za pecaroše a u toku letnje sezone i kupalište. Mi smo, vozeći prema Aleksincu, primetili kupače i kratko se pogledali u kolima sa onim pitanjem u očima:”Hoćemo?”. Nije nam trebalo dugo da okrenemo automobil, iz kofera povadimo kupaće kostime i uronimo u vodu Bovanskog jezera. Voda je prilično čista i prilično topla za jun mesec a pored nas je bilo još kupača, izletnika, jedan par je dovezao čamac kojim su odveslali u daljinu, porodica sa malom bebom…sve u svemu prilično mirno i lepo mesto za uživanje. Zaboravili smo da napomenemo da je sa nama na ovo putovanje pošla i kuca koja nije propustiila priliku da se okupa više puta.

Sokobanja Bovansko jezero

Hrana i cene

Kako u Soko Banji, tako i u okolini, hrana je izvrsna. Mi smo za dva dana, koliko smo odvojili za vikend, imali iskustvo sa dva restorana koja bi smo i preporučili jer je sve odlično. Od hrane, usluge, ambijenta, do ponude…
Prvo mesto je Milošev konak, restoran u centru Sokobanje preko puta hamama koji ima upotpunjenu restoransku ponudu hrane i pića tipičnih za ovaj kraj.
Prvoga dana smo za doručkovali:
  • Jaja sa slaninom + lepinje + domaće kiselo mleko -Mama
  • Porciju ćevapa (10 komada + pomfrit + crni luk) – stariji sin ne robuje stereotipima
  • Pomfrit + šopsku salatu – Mlađi sin ovu kombinaciju preferira u svakom dobu dana
  • Kafa, rakija i voda – Tata je odlučio da započne dan sa „vitaminskom bombom

Sve je bilo domaće i izvrsnog ukusa dok je lagano svirala stara narodna muzika a cena je bila 1.500 RSD (~12 evra).

Ručak smo imali u restoranu Vodenica u selu Vrmdža i poručili smo:
  • Dve pastrmke iz jezera pokraj vodenice
  • Dv pljeskavice u lepinji (baka ih peče pored a mesi ih od hlebnog brašna mlevenog tu pored vas u vodenici)
  • Porciju sira sa paprikama (neverovatnog ukusa)
  • Dve domaće rakije od šljive
  • Tri domaća soka od trnjine (baka ih kuva u loncima na smederevcu)
  • Sezonsku salatu (Paradajiz, krastavac)

Za vreme ručka smo ćutali i samo se čuo onaj zvuk uživanja „mmmmmmmmm“ a sve je koštalo 1.800 RSD (~14 evra).

Zadnjeg dana smo se vratili kod već sada prijatelja u Milošev konak i za ručak poručili:
  • Četiri teleće čorbe
  • Porciju ćevapa (10 komada + pomfrit + crni luk) – stariji sin ne odustaje
  • Pomfrit + šopsku salatu – mlađi sin ne odustaje
  • Dve porcije jagnjetine pod sačem – mama i tata
  • Dva soka
  • Rakiju i pivo

Hrana je opet bila vrlo ukusna i toliko obilna da smo morali da spakujemo ostatak ćevapa za uz put. Ceo račun ove gozbe je bio 2.800 RSD (~23 evra). Koliko je bilo sve ukusno nismo stigli da slikamo.

Sokobanja mi

Ljudi

Meštani ovog kraja su srdačni ljudi koji će vam vrlo rado pomoći i posavetovati vas gde da odete i šta da probate. Prilično su ponosni na svoj kraj i istoriju koju ovo mesto ima. Vrlo su otvoreni, te iako to nije običaj, na naš zahtev da sa kucom uđemo u restoran, smeštaj, kafe…vrlo brzo su nam izlazili u susret i sa osmehom primali nas petoro. Ono što smo generalno primetili za sva mesta na kojima smo bili jeste da je priroda darovala kraj bogato a da ljudi ne vode baš mnogo računa, što je na žalost slučaj u mnogim delovima Srbije. Na vrelu Moravice smo primetili ostatke smeća (ne u velikoj meri) i pomalo neuređen prizor, što nikako ne umanjuje lepotu ovog mesta ali nas je sve poteralo na pomisao da organizujemo 10 prijatelja, dođemo na roštilj i za 2 sata pokupimo smeće, podšišamo travu i ojačamo klupe i stolove. Samo toliko truda je dovoljno da bi se sve dovelo u red.
Sokobanja hamam
Ako niste do sada, MORATE posetiti Sokobanju. Da li je to istorija, priče, priroda, hrana, Rtanj, Ozren, Moravica ili nešto drugo, oseća se nekakva drevna i drugačija energija koja vas ispunjava. Ono što je dobro poznato jeste da pored lekovitih voda, Sokobanja predstavlja i vazdušnu banju a vrlo brzo smo shvatili da je dva dana malo za pravi odmor. Iako smo obišli dosta, nismo uspeli da odemo do restorana u pećini, izletišta i vrela Borići, vidikovca Golema stena, Vrmdžanskog jezera i ko zna koliko još skrivenih mesta. U Sokobanji u toku letnje sezone posetioci takođe imaju na raspolaganju aqua park, sportske terene i ostale sadržaje ali nismo zbog toga došli već zbog unikatnog i autentičnog osećaja koji se može doživeti samo u ovde.

Sokobanja nam je oživela sva čula jutarnjim mirisom orošene kamilice i planinskog cveća, pesmom ptica, bistrinom vode, legendama i mnogim pričama a najveći utisak na nas je ostavila sudbina Župana i Lepterije koji su nas podsetili na Romea i Juliju.

8 komentara na “Sokobanja – priča o Romeu i Juliji”

  1. Sanja kaže:

    Prosli vikend se vratih iz Sokobanje sa dvogodisnjim sinom i suprugom. Malo je reci da smo odusevljeni, sto ljubaznoscu ljudi i domacina, cenama, i naravno prirodnom koja je bozanstvena. Sve smo obisli sto je navedeno u tekstu i sve je stvarno savrseno. Dete smo nosili uglavnom samo na tim kracim putanjama na kojima nismo mogli kolima, ostalo vreme je trckarao…pecine su nas odusevile kao i mnogobrojna uredjena izlatista. Sve preporuke za Sokobanju.

    1. OdmorSaDecom kaže:

      Hvala Vam mnogo na ovom komentaru.
      To nam daje snage i elana da i dalje nastavimo sa radom na našem sajtu.
      Pozdrav.

  2. Dragana kaže:

    I mi smo se pre nedelju dana vratili kuci!!! Sve smo obisli i nauzivali se u lepotama Sokobanje,sve je kako je i opisano u prilozenom!!!jednom recju vredi otici i videti sve to…

  3. Mariana kaže:

    Jako lep opis Sokobanje – javljam se samo da potvrdim navedeno a Sokobanja ima još puno stvari za videti/probati… ono što je meni najbitnije, ima jako lepu prirodu i puno izletišta, čist vazduh, domaću klopu… Odlazimo u Sokobanju još otkako sam ja bila dete, a i sad idemo svake druge-treće godine i uvek nam je lepo. Sve preporuke! To je jedino mesto kome se uvek vraćamo 🙂

  4. Snežana kaže:

    Treba poći još malo dalje od vodenice u Vrmdži pa videti i jezero. To je prirodno jezero -jedno od tri prirodna jezera u Srbiji a tu postoje klupice i uređeno mesto za roštilj. Ako ga niste posetili obavezno to uradite sledeći put kada idete do Soko banje.

    1. OdmorSaDecom kaže:

      Krenuli smo kolima do jezera, ali je put bio prilično blatnjav i neuređen tako da smo se okrenuli nazad i ostali kod vodenice. Kao što smo i naveli putevi su vrlo diskutabilni i do Vrmdže vodi zemljana staza. no svakako ako je suvo vreme treba otići.

  5. Zumbul Cvetić kaže:

    Sokobanja i njena okolina, su najlepši u Srbiji! Divna priroda, odlična hrana, pristojne cene, ljubazni ljudi!
    Jedino loše je stravično glasna „muzika“ (ako se to „narodnjačko“ urlikanje može nazvati muzika), u večernjim časovima, u strogom centru grada, svaki dan do 1:00h, ponekad i duže, a čuje se i na kilometra, užas!

  6. Nadica kaže:

    Juče smo se drugarica i ja sa naših troje dece vrtaile iz Sokobanje. Pri utisak je bio “ a joj gde smo ovo došle“, loši putevi, puno jednosmernih ulica u gradu, jedva nađosmo vilu gde smo odseli… Ali to je bio samo loš prvi utisak kao što rekoh. Odseli smo odmah ispod šume borići u kojoj ima veliko igralište za decu sa drvenim spravama. Do šetališta laganim hodom 5 min.. Odlična vila Ramona, za svaku preporuku! Obišli smo skoro sve destincije iz vašeg opisa i zaista je sve tako lepo i fenomenalno, priroda je fenomenalna, deca nisu htela nazad za Bg😃. I već planiramo da opet idemo u Sokobanju… Dodala bih samo da od pre par godina radi i veliki kompleks bazena sa toboganima i raznim zanimacijama za klince, sa kristalno čistom vodom, uređenje bazena je na najvišem nivou a cene veoma povoljne. Sveze i od srca preporucujemo prelepu Sokobanju!

Pišite o Vašim utiscima kako bi i druge porodice mogle lakše da se odluče

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Primajte obaveštenje, novosti i akcije o putovanjima za Vašu porodicu Prijavite se na naš newsletter!