WI-FI 13. vek ( Lopatnica-Maglič-Krstovgrad )

Kada osetite iskonsku mudrost i lepotu onda vas to promeni kao čoveka a mi smo za vikend otišli kao jedna porodica i sa tog vikenda se vratili kao druga…posetili smo potez Lopatnica-Maglič-Krstovgrad i to nas je promenilo.Lopatnica-Maglič-Krstovgrad

Kao bazu odabrali smo oazu (i rimuje se još), ali ne bilo kakvu već OAZU MIRA LOPATNICA za koju će prosečan turista reći: „Pa i nije nešto…bazen je mali…ima samo dva apartmana… pa i nema baš puno mesta…“ ALI!!!!
Potez Lopatnica-Maglič-Krstovgrad se nalazi između Kraljeva i Raške a nas je od Beograda put vodio ibarskom magistralom do Čačaka odakle smo skrenuli ka Kraljevu i odatle se uputili ka Raškoj. Posle 20-tak minuta od Kraljeva na izlasku iz sela Bogutovac sa desne strane vodi vijugavi asfaltni put uz reku Lopatnicu do Oaze mira Lopatnica. Najbolji znak da je vreme da skrenete sa glavnog puta je putokaz „Bogutovčka banja“. Nakon tog znaka i skretanja imate još oko 7-10 minuta vožnje.

Dakle, ako izuzmemo težinu vožnje po ibarskoj magistrali, činjenicu da je letnja sezona a da je ovo glavni pravac prema crnogorskom primorju, posle oko 3/3.5 časa od Beograda se lako dolazi i što je još važnije lako pronalazi ovo mesto.Mi smo prilično zakasnili na večeru ali nas je Slavica dočekala sa slatkim od višanja i vodom što nam je vrlo prijalo a malo zatim su stigle pohovane tikvice i sir. Posle večere i par reči svi smo otišli na počinak.

Da razjasnimo stvari, ako u Oazi mira Lopatnica očekujete ultra fancy ležaljke, veliki bazen, internacionalnu kuhinju i super moderan smeštaj…NEMOJTE DOLAZITI NA OVO MESTO. Ali ako volite domaća jela koja Slavica sprema odlično, prirodu, mir, autentičan ambijent i neobičnu životnu priču onda je Oaza mira Lopatnica pravi izbor.

Lopatnica-Maglič-Krstovagrad

Na ulaznim vratima piše „Dobro došli“ i prvo ulazite u deo za sedenje i obedovanje. Sa desne strane su šank i malo dalje ulaz do apartmana dok zadnjim delom dominira bazen pre koga je veliki deo za kuvanje sa sačem, šporetom, kazanom, tanjiračom i ostalim „egzotičnim“ kulinarskim spravama! Ovo mesto vodi bračni par sa sinom Mladenom, Goran i Slavica i ovim se bave oko 10 godina. Vrlo je interesantno da su sve što vidite SAMI IZGRADILI ŠTO SVEMU DAJE POSEBNU ČAR. Slavica je zadužena za kuvanje i vođenje uslužnog dela i to radi odlično a Goran se brine o marketingu (mada kako kažu i nema više potrebe za tim), nabavkom…ma oboje se bave svim aktivnostima kako bi se gosti osećali prijatno.

Kada ovako pišemo i nema neke razlike od mnogih sličnih domaćinstava u Srbiji ali priča iza Gorana, Slavice i Oaze mira Lopatnica je zadivljujuća. 

Goran se 5 godina bavio ikonopisanjem i freskopisanjem u Grčkoj gde je imao priličnog uspeha i bio vrlo cenjen od strane Grčkog sveštenstva, toliko da su mu poverili par crkava da ih oslika po svojoj volji. Njegove ikone su po celom svetu od Australije do Amerike preko Rusije a Patrijarh Pavle je Goranovu ikonu poklonio Ruskom patrijarhu kao poklon. Kako sam kaže ovaj dar je verovatno dobio na poklon od svoga dede koji se zamonašio u obližnjem manstiru Žiča koji je služio u isto vreme sa monahinjom Angelinom Lazar. Nakon 13 godina, upravo ta Angelina Lazar se razmonašila i otišla u Ameriku gde je danas jedna od najuticjanijih i imućnijih žena a Goran je stupio u kontakt sa njom kako bi saznao više o svom dedi Monahu iz Žiče.

Goranovu ikonu je Patrijarh Pavle poklonio Ruskom patrijarhu na poklon.

Lopatnica-Maglič-Krstovgad

Ovim se bavio 5 godina i kako kaže danas nemože da slika ikone jer više nema taj mir i kao da je to bilo bogom dano vreme da on radi upravo to i ne duže niti kraće, već samo onliko koliko je neka viša sila odredila. Pokušavali smo nešto o njemu da pronađemo na internetu ali jednostavno nema ništa, morate doći u Oazu mira Lopatnica i pokazaće vam slike i fotografije ikona čiju lepotu i laičko oko može da prepozna. Na prvi pogled Goran deluje kao vrlo povučen lik koji ne komunicira mnogo ali se radi o čoveku koji ima vrlo živopisnu životnu priču. Slavica je vrlo jednostavna žena koja je odlučila da se zajedno sa Goranom upusti u ovu avanturu i ona je ta koja će vas vrlo otvoreno primiti, ugostiti i uz put vas zvati imenima „Dušo“ „Srećo“, „Srce“…a kuva mnogo slatka i ukusna jela.

Dakle, pored odlične klope, Wi-Fi-a koji STVARNO RADI SJAJNO, prirode i mira dobili smo neobičnu i čudnovatu životnu priču od ljudi koji se danas bave ovim a sutra ko zna kojim poslom jer ne žive po sveopštim pravilima i ne robuju stereotipima!

U priči Lopatnica-Maglič-Krstovgrad dolazimo do 2. dela
Na oko 16 minuta od Oaze mira Lopatnica uz reku Ibar se nalazi još jedno čudo i dokaz bogate istorije ovog dela Srbije. Na brdu visine oko 100 metara nije moguće ne primetiti srednjevekovnu tvrđavu Maglič iz automobila koja kao kruna stoji na vrhu i svedoči o vremenu kada su kraljevi, vitezovi i princeze vladali.

Lopatnica-Maglič-Krstovagrad

Kada pređete viseći most preko Ibra, do tvrđave vodi staza čija je druga i duža polovina lepo uređena dok je prva, obična, zemljana staza sa posutim šljunkom. Ako se odlučite na ovaj uspon, što vam mi preporučujemo, obavezno obujte zatvorenu obuću (patike ili cipele sa čarapama) i ponesite flaše vode (naročito leti) jer će te se zadržati. Pogled sa tvrđave puca na dolinu Ibra i dok stojite na nekom bedemu ili kuli nemožete da se ne zapitate kako je to izgledalo živeti u ovakvom zdanju, kako su izgledali ti ljudi, šta su jeli i na kraju kako su se branili od napadača. Dok smo gledali ka strmoj litici diskutovali smo kako se osvaja ovakva tvrđava i ko je uopšte krenuo da se uspinje sa ratnom opremom kako bi se borio. Sam uspon je relativno naporan a još krenuti u osvajanje Magliča sa opremom iz srednjeg veka je nezamislivo.

Kao i mnogi drugi spomenici kulture u Srbiji i ovaj je zapušten sa rastinjem koji niče iz zidina, smećem i zidinama koje je zub vremena ozbiljno načeo ali je vredno posetiti ovo čudo i naslutiti kako je izgledalo biti ovde u 14. veku. Više o Magliču možete pogledati ovde.

Lopatnica-Maglič-Krstovgrad

Magija ovog putovanja sa decom nebi bila potpuna bez mesta i ljudi koji povezuju sve a samo ćemo vam reći da imaju najveću kolekciju umetnina na Balkanu!

U našoj priči Lopatnica-Maglič-Krstovgrad dolazimo do ovog trećeg!
Na suprotnoj strani od Magliča i Lopatnice, u selu Progorelica, na proplanku sa koga se vidi dolina Ibra ili dolina kraljeva, nalazi se Krstovgrad. Opet delo čovečijeg entuzijazma i ljubavi prema lepoti koja je nesebično podeljena sa svim dobrim ljudima koji se ovde zapute ili zateknu. Potpuno zevajući smo slušali i gledali u Natašu, suprugu željka Košanina: „Ovo ovde je skulptura Ivana Meštrovića a ovde vidite delo Jovana Soldatovića…u kutiji je replika krune Cara Lazara a tamo u ćošku je replika prestola na kome je krunisan Stefan Prvovenčani, ovo je originalni nož Aleksandra Karađorđevića…“ usta do poda.

Ako zamišljate muzej kao u svim gradovima kao jednu prostoriju gde vlada mrtva tišina i gde svi sa prstom na čelu mudro posmatraju ono što je umetnik hteo reći grdno se varate.

Većina skulptura stoji u dvorištu, tu pored vas gde sedite i pijuckate svoje pićence i gde god da vam pogled ode vidite neku lepotu od one čovečijom rukom kreirane do one prirodom dane.

Lopatnica-Maglič-Krstovagrad

U zatvorenom delu se nalazi zbirka Ruskih i Srpskih ikona i kandila, postavka srednjevekovnih trpeza sa autentičnim prikazima posuđa, srebrnim i zlatnim escajgom iz hotela Ric, masivnim stolovima i stolicama… Kraljičino kupatilo gde je kada urađena od jednog komada mermera teškog 9 tona…skulpture i nameštaj od dragog i poludragog kamena…MA LJUDI, da je ovo negde u inostranstvu niko ne bi mogao da uđe a ovde je ulaz potpuno besplatan i može sve da se vidi, NEVEROVATNO!
I naravno opet entuzijazam i želja jednog čoveka, Željka Košanina koji je sa nama sedeo i pričao nam neobičnu priču o ljubavi prema lepoti, pasiji prema onome čime se bavi, neverovatnoj snazi volje koja traje 30 godina koliko sakuplja ove neobične umetnine.  Pričali smo sa Željkom i njegovom suprugom, pijuckali smo piće u nadkrivenom delu dvorišta i sedeli na umetničkom nameštaju i bili okruženi, predpostavljate, umetničkim komadima. Takođe su nam pokazali slike sa snimanja filma „Prokleta Jerina“ gde su glumci samo došli do postavki u Krstovgradu i krenuli da snimaju bez potrebe za sređivanjem scenografije. Dvorištem dominira veliki mermerni krst na kome piše „Ovim pobeđuj“ a po tom krstu je ovo mesto i nazvano. MORATE OVO VIDETI!

Lopatnica-Maglič-Krstovagrad

Ovde se logično može završiti naša priča Lopatnica-Maglič-Krstovgrad ali smo vam ostali dužno još par stvari.

Ako bi morali da opišemo ljude ovog kraja u jednoj reči ta reč bi bila „Srčani“. Svi su otvoreni, srdačni i nije im teško ništa, od konobara koje smo pitali za pravac do toaleta do ljudi kod kojih smo bili gosti. Evo primera, pomalo izgubljeni u Kraljevu raspitujemo se za pravac do centra, mladić koji se tu zatekao je, rukom smirujući ljute vozače iza nas, objašnjavao detalje tako da nismo mogli da promašimo! O Goranu i Slavici, Željku i Nataši smo vam već pisali tako da je jasno da ovde obitava neka čudna energija koja je ljude darovala neverovatnom snagom i verom. Pravo je čudo da ni Goran ni Željko nisu formalno školovani za ono što rade a obijica su izuzetni u tome i drugi ih prate jer nadahnjuju ljude, ne svojom pričom, već svojim delima.
E sad kakve veze imaju Wi-Fi i 13. vek sa našom pričom?

Pa svi ljudi iz ovog kraja sa kojima smo pričali su snažno povezano sa energijom mesta u kome žive, tradicijom, kulturom i nasleđem… kao da su u Wi-Fi vezi sa svim tim vitezovima, trđavama, kandilima, mačevima, Ibrom…svime što smo videli.

Lopatnica-Maglič-Krstovgrad

I na kraju o cenama!
Svratili smo u Kraljevo da osetimo atmosferu i posetimo prijatelje ali sam grad ćemo detaljnije posetiti i opisati nekom drugom prilikom. Lutajući po ovim mestima smo ogladenili te smo svratili na ručak u jedan od splavova na Ibru. Slike su gore pa ako vam se sviđaju sigurni smo da će vas Kraljevčai primiti kao i nas. Klopali smo mešano meso, dve salate, domaći hleb a za piće smo imali dva soka, vodu i pivo…sve za 1.800 RSD (~15 evra).
U Krstovgradu smo popili dva sokića, vodu i dva piva što nas je koštalo neverovatnih 600 RSD (5 evra)U svetu bi nas samo ulaz na ovakvo mesto koštao duplo više po osobi! U Oazi mira Lopatnica su cene izuzetno pristupačne a u prilog govori i činjenica da su u toku cele letnje sezone popunjeni.

I da zaključimo, na početku smo rekli da smo došli kao jedna porodica a otišli kao sasvim druga a naravoučenije celog vikenda bi glasilo „NE SUDI O KNJIZI PO KORICAMA“.

Dok smo se posle Slavičinog doručka vozili ka Beogradu, ćutali smo i prebirali po glavi šta smo doživeli i koliko će nas ovo iskustvo obeležiti!

Zapamtite ove reči Lopatnica-Maglič-Krstovgrad, i probajte!

Pišite o Vašim utiscima kako bi i druge porodice mogle lakše da se odluče

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Primajte obaveštenje, novosti i akcije o putovanjima za Vašu porodicu Prijavite se na naš newsletter!